Почетком октобра 1846. владика и
господар Црне Горе Петар II Петровић Његош спремао се на далеке путе. У
свечаном оделу, на коњу, упутио се са Цетиња ка Бечу и Млецима. По сведочењу
пратиоца секретара Медаковића, у поворци на неколико товарних коња са пртљагом,
списима и писмима за дипломате, новцем за куповину оружја и жита путовао је и,
будућност ће показати, најважнији део пртљага – свежањ хартија за печатање. Прошао је Боку и Трст бродом, Словенију
кочијама и железницом и стигао у царствујушчу
Вијену. Ту се владика састао са Вуком Караџићем и дао му свој рукопис на
читање. Крајем 1846. рукопис је цензурисан и одобрено је његово штампање.
Средином фебруара 1847. из штампарије Јерменског
манастира излазе први примерци Горског
вијенца. Пре тачно 170 година Његош је напустио штампарију у Бечу, носећи
нарамке тек одштампаног дела, и вратио се преко Венеције уЦрну Гору. Не зна се
шта је било са рукописом. Вероватно је остао у штампарији. Истраживачи су без успеха трагали за
свежњем хартија, све до 1889. када је један од њих у бечкој Националној
библиотеци случајно наишао на гомилу списа ћирилског порекла. Међу њима
налазила се скромна свеска исписана црним тушем. На корицама написано другим
рукописом:
Vjenac
Gorski, Gebirgskranz von Peter Petrovits v. Njegosch, Vladika von Montenegro,
1. Abteilung.
Испод тога, записи руком песниковом Извиискра, па Извита искра, па Извијање
искре.
И сва три назива прецртана, па преко
тога Вијенац
горски.
Пронађени рукопис чуван је до 1925. у
бечкој библиотеци, а онда, по жељи краља Александра Карађорђевића, тешким
дипломатским преговорима о размени уметничких предмета, добијен је и пренет у
Београд у дипломатској ташни. Његошев оригинал налазио се у личној библиотеци
краља Александра, али је од штампања фототипског издања 1931. остао потпуно
заборављен. После Другог светског рата веровало се да је рукопис изгубљен или
украден.
Тек 1969. у библиотеци председника
републике опет случајно на Титовом столу откривен је изгубљени рукопис. Поклоњен
је Његошевом музеју и тако се коначно вратио на место свог постанка – Цетиње.
