170 ГОДИНА ОД ВУКОВЕ ПОБЕДЕ И ОБЈАВЉИВАЊА ГОРСКОГ ВИЈЕНЦА - НЕОБИЧНО ПУТЕШЕСТВИЈЕ РУКОПИСА ГОРСКОГ ВИЈЕНЦА

поставио/ла Медицинска школа 17.11.2017. 04:04   [ ажурирано 20.11.2017. 11:43 ]

 Почетком октобра 1846. владика и господар Црне Горе Петар II Петровић Његош спремао се на далеке путе. У свечаном оделу, на коњу, упутио се са Цетиња ка Бечу и Млецима. По сведочењу пратиоца секретара Медаковића, у поворци на неколико товарних коња са пртљагом, списима и писмима за дипломате, новцем за куповину оружја и жита путовао је и, будућност ће показати, најважнији део пртљага – свежањ хартија за печатањеПрошао је Боку и Трст бродом, Словенију кочијама и железницом и стигао у царствујушчу Вијену. Ту се владика састао са Вуком Караџићем и дао му свој рукопис на читање. Крајем 1846. рукопис је цензурисан и одобрено је његово штампање.

Средином фебруара 1847. из штампарије Јерменског манастира излазе први примерци Горског вијенца. Пре тачно 170 година Његош је напустио штампарију у Бечу, носећи нарамке тек одштампаног дела, и вратио се преко Венеције уЦрну Гору. Не зна се шта је било са рукописом. Вероватно је остао у штампарији. Истраживачи су без успеха трагали за свежњем хартија, све до 1889. када је један од њих у бечкој Националној библиотеци случајно наишао на гомилу списа ћирилског порекла. Међу њима налазила се скромна свеска исписана црним тушем. На корицама написано другим рукописом:

 Vjenac Gorski, Gebirgskranz von Peter Petrovits v. Njegosch, Vladika von Montenegro, 1. Abteilung.

 Испод тога, записи руком песниковом Извиискра, па Извита искра, па Извијање искре.

И сва три назива прецртана, па преко тога Вијенац горски.

Пронађени рукопис чуван је до 1925. у бечкој библиотеци, а онда, по жељи краља Александра Карађорђевића, тешким дипломатским преговорима о размени уметничких предмета, добијен је и пренет у Београд у дипломатској ташни. Његошев оригинал налазио се у личној библиотеци краља Александра, али је од штампања фототипског издања 1931. остао потпуно заборављен. После Другог светског рата веровало се да је рукопис изгубљен или украден.

Тек 1969. у библиотеци председника републике опет случајно на Титовом столу откривен је изгубљени рукопис. Поклоњен је Његошевом музеју и тако се коначно вратио на место свог постанка – Цетиње.

Comments