Знак поред пута


Добрица Ћосић - писац из туђег века у нашем веку

поставио/ла Мирјана Куновчић 15.12.2017. 03:37

Dobrica Cosic,knjizevnikfoto:Vican Vicanovic
4. јануар 1999. + 1

... Свим људима Нова година, сваки први јануар, ма колико били сумњала па и безнадежници, изговарајући ,,Срећна ти Нова година'', ако и не верују у срећу, ако им је та честитка само обичајна, конвенционална,званична, у дну душе окаже се пламичак наде. Ваљда биће боље но што‟ је било; биће боље од старог и прошлог...

Цитати из дела Добице Ћосића „У туђем веку”

5. јануар 1999. + 1, после поноћи

... У мени писац постоји само у сновима. Пошто сам престао да пишем роман, ишчилео ми нагон ромасијера, лишио сам се смисла измишљања људи и њихових судбина, предао се својим записима...

... Да ли ће за коју годину пре мене читавог да умре и писац који живи у сновима, или ме књижевна подсвест опомиње да треба да напустим реалност и вратим се машти и измишљању света и људских догађаја. Не верујем. Умреће пре мене и писац у мени...

Цитати из дела Добице Ћосића „У туђем веку”

170 ГОДИНА ОД ВУКОВЕ ПОБЕДЕ И ОБЈАВЉИВАЊА ГОРСКОГ ВИЈЕНЦА - НЕОБИЧНО ПУТЕШЕСТВИЈЕ РУКОПИСА ГОРСКОГ ВИЈЕНЦА

поставио/ла Медицинска школа 17.11.2017. 04:04   [ ажурирано 20.11.2017. 11:43 ]

 Почетком октобра 1846. владика и господар Црне Горе Петар II Петровић Његош спремао се на далеке путе. У свечаном оделу, на коњу, упутио се са Цетиња ка Бечу и Млецима. По сведочењу пратиоца секретара Медаковића, у поворци на неколико товарних коња са пртљагом, списима и писмима за дипломате, новцем за куповину оружја и жита путовао је и, будућност ће показати, најважнији део пртљага – свежањ хартија за печатањеПрошао је Боку и Трст бродом, Словенију кочијама и железницом и стигао у царствујушчу Вијену. Ту се владика састао са Вуком Караџићем и дао му свој рукопис на читање. Крајем 1846. рукопис је цензурисан и одобрено је његово штампање.

Средином фебруара 1847. из штампарије Јерменског манастира излазе први примерци Горског вијенца. Пре тачно 170 година Његош је напустио штампарију у Бечу, носећи нарамке тек одштампаног дела, и вратио се преко Венеције уЦрну Гору. Не зна се шта је било са рукописом. Вероватно је остао у штампарији. Истраживачи су без успеха трагали за свежњем хартија, све до 1889. када је један од њих у бечкој Националној библиотеци случајно наишао на гомилу списа ћирилског порекла. Међу њима налазила се скромна свеска исписана црним тушем. На корицама написано другим рукописом:

 Vjenac Gorski, Gebirgskranz von Peter Petrovits v. Njegosch, Vladika von Montenegro, 1. Abteilung.

 Испод тога, записи руком песниковом Извиискра, па Извита искра, па Извијање искре.

И сва три назива прецртана, па преко тога Вијенац горски.

Пронађени рукопис чуван је до 1925. у бечкој библиотеци, а онда, по жељи краља Александра Карађорђевића, тешким дипломатским преговорима о размени уметничких предмета, добијен је и пренет у Београд у дипломатској ташни. Његошев оригинал налазио се у личној библиотеци краља Александра, али је од штампања фототипског издања 1931. остао потпуно заборављен. После Другог светског рата веровало се да је рукопис изгубљен или украден.

Тек 1969. у библиотеци председника републике опет случајно на Титовом столу откривен је изгубљени рукопис. Поклоњен је Његошевом музеју и тако се коначно вратио на место свог постанка – Цетиње.

Поводом 125 година од рођења Ива Андрића

поставио/ла Медицинска школа 27.10.2017. 02:59   [ Ажурирао/ла 15.12.2017. 03:28 Мирјана Куновчић ]

https://drive.google.com/a/medicinskazajecar.edu.rs/file/d/1SewIAYxoFetQy51_MKsayYtkwdZFmfQG/view?usp=drive_web
Јубилеј, 125 година од његовог рођења, обележан је у нашој школи у оквиру месечне активности Знак поред пута. Активност реализује библиотекар у сарадњи са наставницима. 


Обележан 26. септембар - Европски дан језика

поставио/ла Медицинска школа 25.10.2017. 01:13   [ Ажурирао/ла 15.12.2017. 03:50 Мирјана Куновчић ]

 
   
Европски дан језика установљен је 2001. године одлуком Савета Европе, уз покровитељство Европске уније, у уверењу да је вишејезичност на старом континенту драгоцена реалност коју треба сачувати, вредновати и бранити у будућности. Лингвистичка разноликост је
средство које може допринети бољем разумевању различитих култура и кључни је елемент у богатом културном наслеђу нашег континента.
    Сваког 26. септембра широм Европе организују се активности намењене деци и одраслима, а и наша школа је ове године обележила овај дан пригодним активностима. Том приликом су ученице Ђурић Сандра, Неновић Јована и Станковић Јована из одељења Фа 15 у сарадњи са професоркама Јасмином Кладар и Слађаном Петковић, као и библиотекаром школе Мирјаном Куновчић организовале мини изложбу у холу школе којом је промовисана језичка разноликост као важна компонента европских култура, која се мора одржавати и неговати.

Слађана Петковић, наставница Енглеског језика
Мирјана Куновчић, библиотекар

1-4 of 4